I evo nastavka sage i drame oko jednoga profesora koji izgubi posao u jednome gradu i sada radi na još "boljoj" školi koja obučavaše đake za nekakve menadžere, i to bejaše privatna škola "akreditovana".
Ali šta se desilo dok taj veliki učitelj ne beše isteran:
Reče on jednog dana studentima: "učenici moji, evo savkome od vas po jedan sajt nekog arhitektonskog studija, pa vi napišite svoje viđenje njihovog rada. Neka se taj seminarski rad sastavi sa 8000 reči" - 8000 REČI, PA TO JE OKO 25 DO 30 STRANA KUCANOG TEKSTA I TO FONT 12, BEZ SLIKA. Naravno može se raditi i sa većim fontom ali to je onda još više strana. I onda je jedva sa ubeđivanjem studenata smanjio seminarski na 4500 reči, što je 14-15 strana teksta bez slika. I eto ga doktorski rad, uh pardon seminarski rad.
I kada veliki učitelj sakupi 50-100 seminarskih radova eto ga doktorat, knjiga, predavanja, nekome poklon za doktorsku disertaciju, šta god, eto džaba mnogo sažvakanog znanja, skinutih slika, referenci, sajtova, linkova i to sve za jedan potpis - VEOMA VELIKODUŠNO I VEOMA POUČNO ZA MLADE LJUDE.
Ti mladi ljudi su dobili zadatak da analiziraju nečiji rad, bez ikakve pripreme za taj posao, niko ih nije pripremao kako prići toj problematici, tj kako ih naučiti da sami uvide da li je nešto dobro, zašto je dobro, ili ako nije zašto nije i kako treba.
Ovom prilikom bih se zahvalio profesoru za 3 desetke i 2 devetke za prethodne seminarske i grafičke radove koje sam ranije radio studentima, nikada nije imao zamerke i izmene. Toliko o lošem stavu prema mojoj neukosti i strukovne nepismenosti. Naravno, gospodin navedeni i ne zna da sam pisao studentima, inače bi bilo ono staro "klečanje na kukuruzu". Ovom prilikom bih se zahvalio APSOLUTNO SVIM kolegama koje su podelile svoje ISTO MIŠLJENJE sa mnom. Naime, SVI SA KOJIMA sam pričao imaju isti stav o pomenutom profesoru i svi su imali iste probleme kao i ja.
Hvala još jednom poštovanom učitelju na visokim ocenama. On će na ovo reći: "ovo pokazuje njihovu nebrigu i lenjost da sami rade, i to će se njima razbiti o glavu jer me nisu slušali" - ali poštovani kolega to su veoma odlični mladi i perspektivni ljudi koji su Vaš predmet doživeli kao problem. Meni je bilo zadovoljstvo da im pišem radove (reći ćete "a pa da, zadovoljstvo zbog novca") - žao mi je pogrešan odgovor. I meni samom je bio izazov da pišem na neku nesvakidašnju temu. Problem je što ih Vi niste ninajedan način pripremili za to, a to JE VAMA POSAO. Da ne pričam što veliki učitelj nikada nije na svom poslu, već jednom u 2-3 nedelje da održi predavanje. Profesor na fakultetu je zanimanje kao i drugo: na posao se ide svakog dana od ponedeljka do petka. A da, zaboravih da je uvaženi profesor predavač na 34321233 univerziteta, fakulteta, viših škola...
Neka mu je na čast maltretiranje studenata, pardon, bivše maltretiranje barem u Nišu.
Ali šta se desilo dok taj veliki učitelj ne beše isteran:
Reče on jednog dana studentima: "učenici moji, evo savkome od vas po jedan sajt nekog arhitektonskog studija, pa vi napišite svoje viđenje njihovog rada. Neka se taj seminarski rad sastavi sa 8000 reči" - 8000 REČI, PA TO JE OKO 25 DO 30 STRANA KUCANOG TEKSTA I TO FONT 12, BEZ SLIKA. Naravno može se raditi i sa većim fontom ali to je onda još više strana. I onda je jedva sa ubeđivanjem studenata smanjio seminarski na 4500 reči, što je 14-15 strana teksta bez slika. I eto ga doktorski rad, uh pardon seminarski rad.
I kada veliki učitelj sakupi 50-100 seminarskih radova eto ga doktorat, knjiga, predavanja, nekome poklon za doktorsku disertaciju, šta god, eto džaba mnogo sažvakanog znanja, skinutih slika, referenci, sajtova, linkova i to sve za jedan potpis - VEOMA VELIKODUŠNO I VEOMA POUČNO ZA MLADE LJUDE.
Ti mladi ljudi su dobili zadatak da analiziraju nečiji rad, bez ikakve pripreme za taj posao, niko ih nije pripremao kako prići toj problematici, tj kako ih naučiti da sami uvide da li je nešto dobro, zašto je dobro, ili ako nije zašto nije i kako treba.
Ovom prilikom bih se zahvalio profesoru za 3 desetke i 2 devetke za prethodne seminarske i grafičke radove koje sam ranije radio studentima, nikada nije imao zamerke i izmene. Toliko o lošem stavu prema mojoj neukosti i strukovne nepismenosti. Naravno, gospodin navedeni i ne zna da sam pisao studentima, inače bi bilo ono staro "klečanje na kukuruzu". Ovom prilikom bih se zahvalio APSOLUTNO SVIM kolegama koje su podelile svoje ISTO MIŠLJENJE sa mnom. Naime, SVI SA KOJIMA sam pričao imaju isti stav o pomenutom profesoru i svi su imali iste probleme kao i ja.
Hvala još jednom poštovanom učitelju na visokim ocenama. On će na ovo reći: "ovo pokazuje njihovu nebrigu i lenjost da sami rade, i to će se njima razbiti o glavu jer me nisu slušali" - ali poštovani kolega to su veoma odlični mladi i perspektivni ljudi koji su Vaš predmet doživeli kao problem. Meni je bilo zadovoljstvo da im pišem radove (reći ćete "a pa da, zadovoljstvo zbog novca") - žao mi je pogrešan odgovor. I meni samom je bio izazov da pišem na neku nesvakidašnju temu. Problem je što ih Vi niste ninajedan način pripremili za to, a to JE VAMA POSAO. Da ne pričam što veliki učitelj nikada nije na svom poslu, već jednom u 2-3 nedelje da održi predavanje. Profesor na fakultetu je zanimanje kao i drugo: na posao se ide svakog dana od ponedeljka do petka. A da, zaboravih da je uvaženi profesor predavač na 34321233 univerziteta, fakulteta, viših škola...
Neka mu je na čast maltretiranje studenata, pardon, bivše maltretiranje barem u Nišu.
Comments