Čitajući eseje Milutina Borisavljevića „Zlatni presek i drugi eseji“ o arhitekturi, estetici, lepoti, o harminiji, proporcijama, formi, ritmu u arhitekturi, o tome šta je arhitekta a šta inženjer i ko se kojim poslom bavi zaključio sam da se i danas ponavljaju neki problemi koji su bili akteulni i u tom periodu. Situacija je malo drugačija, jer su drugačije potrebe, tržište, način života.., ali ne treba zapostaviti haos koji trenutno vlada i koji je arhitekturu skoro potpuno bacio u drugi plan. Trka za zaradom i haos u svim sferama je veoma plodno tlo za nakaradnu, nefunkcionalnu, ne-humanu arhitekturu koja je tu oko nas samo da bi bila, a ne zbog nas samih koji je koristimo i koja nam treba jer tu živimo, spavamo, radimo, učimo, odmaramo se, uživamo, odgajamo i vaspitavamo decu.
Prvo se možemo pozabaviti funkcijom i rešenjem stambenih objekata, čija je gradnja trenutno najzastupljenija, gledajući više aspekata: funkcionalno rešenje stanova, projektovanje fasade, izbor materijala, infrastrukturu, zatim regulaciju, mirujući saobraćaj i na kraju zajednički slobodan prostor oko objekata.
Naime, da li je arhitektura u današnje vreme izgubila sve principe u skladu sa potrebama tržišta da izgradnja bude što jeftinija, brža, tipiziranija da bi se za uzvrat dobila što veća materijalna korist. Tržište stanova „traži“ male, nebitno funkcionalno rešene stanove. Jedan od problema je i loša stambena kultura stanovništva, što buduće korisnike prostora najviše košta, jer neznaju šta kupuju i neznaju šta bi trebali da kupuju. Loše rešeni stanovi produkuju loše uslove stanovanja i korišćenje prostora. Taj nedostatak kulture stanovanja ide u prilog investitorima, naravno ne svima, koji diktiraju veličinu, nivo kvaliteta izvođenja, funkcionalno rešenje. U jednom broju slučajeva objekti se grade bez projekta arhitekte, već u skladu sa projektom građevinskih inženjera. Što bi rekao gospodin Borisavljević: „neka se inženjeri okanu projektovanja, kao što se mi arhitekte ne trebamo mešati u pravljenju mostova, puteva, tunela. Jer, most koji bi projektovao arhitekta bio bi lep, ali bi verovatno pao, dok bi kuća koju projektuje inženjer bila stabilna, ali ne bi bila lepa i funkcionalna“.
Same fasade su izgubile one glavne principe arhitektonskog projektovanja: simetriju i asimetriju, korišćenje kvalitetnih materijala, ritam punog i praznog, jer arhitektura je „zamrznuta muzika“ i ona mora svojim postojanjem, oblikom, bojom, detaljima da pruži estetski doživljaj – lepog i prijatnog osećaja posmatraču, odnosno što je još važnije – korisniku .
Urbani planovi (generalni plan i planovi detaljne regulacije) koji su važeći se u većini slučajeva ne poštuju, već se krše regulacione linije, spratnost, i što je jako važno broj parking mesta koji se projektuje – mirujući saobraćaj koji nikako ne podmiruje potrebe pojedinačnih objekata. Nedovoljan broj parking mesta produkuje haos i parkiranje preko zelenih površina, sportskih terena, prolaza, prostora za igru dece..
NASTAVIĆE SE......
Prvo se možemo pozabaviti funkcijom i rešenjem stambenih objekata, čija je gradnja trenutno najzastupljenija, gledajući više aspekata: funkcionalno rešenje stanova, projektovanje fasade, izbor materijala, infrastrukturu, zatim regulaciju, mirujući saobraćaj i na kraju zajednički slobodan prostor oko objekata.
Naime, da li je arhitektura u današnje vreme izgubila sve principe u skladu sa potrebama tržišta da izgradnja bude što jeftinija, brža, tipiziranija da bi se za uzvrat dobila što veća materijalna korist. Tržište stanova „traži“ male, nebitno funkcionalno rešene stanove. Jedan od problema je i loša stambena kultura stanovništva, što buduće korisnike prostora najviše košta, jer neznaju šta kupuju i neznaju šta bi trebali da kupuju. Loše rešeni stanovi produkuju loše uslove stanovanja i korišćenje prostora. Taj nedostatak kulture stanovanja ide u prilog investitorima, naravno ne svima, koji diktiraju veličinu, nivo kvaliteta izvođenja, funkcionalno rešenje. U jednom broju slučajeva objekti se grade bez projekta arhitekte, već u skladu sa projektom građevinskih inženjera. Što bi rekao gospodin Borisavljević: „neka se inženjeri okanu projektovanja, kao što se mi arhitekte ne trebamo mešati u pravljenju mostova, puteva, tunela. Jer, most koji bi projektovao arhitekta bio bi lep, ali bi verovatno pao, dok bi kuća koju projektuje inženjer bila stabilna, ali ne bi bila lepa i funkcionalna“.
Same fasade su izgubile one glavne principe arhitektonskog projektovanja: simetriju i asimetriju, korišćenje kvalitetnih materijala, ritam punog i praznog, jer arhitektura je „zamrznuta muzika“ i ona mora svojim postojanjem, oblikom, bojom, detaljima da pruži estetski doživljaj – lepog i prijatnog osećaja posmatraču, odnosno što je još važnije – korisniku .
Urbani planovi (generalni plan i planovi detaljne regulacije) koji su važeći se u većini slučajeva ne poštuju, već se krše regulacione linije, spratnost, i što je jako važno broj parking mesta koji se projektuje – mirujući saobraćaj koji nikako ne podmiruje potrebe pojedinačnih objekata. Nedovoljan broj parking mesta produkuje haos i parkiranje preko zelenih površina, sportskih terena, prolaza, prostora za igru dece..
NASTAVIĆE SE......
Comments