11. bienale u Veneciji održano 2008 godine je pokazalo da sa opravdanjem nosi renome jedne od najvećih svetskih revija arhitekture, arhitektonskih ideja, vizija i novina. Samo bienale je skoncentrisano na dva velika lokaliteta u Veneciji: Giardiniju i Arsenalu. Veliki broj paviljona i izlagača govori o kvantitetu postavki, ali je iznad toga preovladao kvalitet istih.
Aaron Betsky, direktor ovogodišnjeg bienala, je učesnicima zadao temu pod nazivom “Tamo napolje: arhitektura iznad objekta”. Po njemu, arhitektura nisu samo objekti. Arhitektura mora da ide dalje, jer sami objekti nisu dovoljni. Arhitektura mora da prati konstantne promene uslova modernog načina života. Ipak, arhitektura je jedina koja može da nas odvede u bilo koji deo sveta, tako kao što nijedna druga umetnost ne može. Ona pruža najluksuzniji i najcenjeniji fenomen u savremenom svetu: prostor. Sama izložba teži da ohrabri nove ideje i eksperimente u cilju boljih konstruktivnih formi, objekata i gradskih blokova. Želja je i da se eksperimentima pokaže da li arhitektura eksperimentisanjem realnog može da ponudi nova rešenja i nove ideje u cilju bolje arhitekture.
U skladu sa ovom temom, mnoge postavke sa eksperimentalnom arhitekturom su dale različita viđenja onoga što bi mogli biti u budućnosti: od okruženja u kome bismo mogli živeti, do viđenja kako bismo mogli da živimo. Vizije su optimistične, ali i pesimistične obzirom na zagađenje, globalizaciju, brz i stresan način života.
Zemlje učesnice su, svaka na svoj način, kao i samostalni izlagači, jako uspešno odgovorile postavljenom zadatku. Viđenja “arhitekture koja je napolje” su različita. U paviljonu Republike Grčke je dočaran glavni grad, Atina, zvukovima gradske vreve, metroa, saobraćajnih gužvi, a ne slikama samih objekata i gradskih četvrti. Ovo je samo jedan od primera predstavljanja onoga što čini moderan način života i onoga što nas okružuje, to jest “kompletnu arhitekturu”.
Bienale pruža veliko profesionalno iskustvo. Prvi efekat je naravno vizuelni efekat, tj prezentovanje ideja: video prezentacije, projekcije kratkih filmova, intervjui sa uticajnim ličnostima iz sveta arhitekture, makete.. Druga stvar koja ima dublji efekat jesu same ideje, odnosno eksperimenti na zadatu temu. Naravno, svako doživaljava prezentovane ideje na svoj način, odnosno kako ih shvata i vidi. Sve ovo utiče na pojedinca da dugo razmišlja o bienalu, da shvati poruke i da pokuša da to primeni u svom radu (ili da primeni način razmišljanja i stvaranja sopstvenih ideja). Izložba ima najviše uticaja na arhitekte, ali i na građevinske inženjere kako bi shvatili u kom pravcu razmišljaju arhitekte. Samim građevinskim inženjerima ovakva izložba postavlja težak zadatak: kako nove eksperimentalne ideje pretočiti u realnost. Teško je biti vičan u cilju realizacije ovih ideja, tj kako projektovati nove konstrukcije, koje materijale primentiti i na koji način.
Obzirom da se na izložbi mogu videti grupe trinaestogodišnjaka koji sa vodičem obilaze paviljone eksperimentalne arhitekture može se zaključiti da je izložba namenjena ne samo arhitektama i ljudima iz sličnih branši, već i mlađima, starijima, i ljudima iz različitih profesija. Izložba pruža svim posetiocima da ubuduće shvate okruženje u kome žive i da shvate ideje projektanata koji teže da adekvatno odgovore na nove izazove koji su neminovni u današnje vreme. Potrebno je da shvate arhitekturu koja nas okružuje: objekte, parkove, urbano uređenje, mostove, saobraćajnice...
Nadajmo se da će bienale nastaviti sa svojom uspešnom tradicijom, da će biti još naprednije i savremenije, i što je najvažnije da će biti bogatije novim idejama koje će nam dati još bolju arhitekturu. Obzirom da arhitektura prati način života i potrebe običnih ljudi, bienale pruža spektar ideja koje teže da unaprede svakodnevne potrebe običnih ljudi i da im omogući da se osećaju prijatnije u arhitekturi koja ih okružuje.
Comments